КДЕ на српском
Приручник за слободног преводиоца
Да ли сте икада, у бављењима око рачунара, у магновењу схватили да нисте сигурни је ли изговорена реченица више на енглеском или на српском, да се не разумете најбоље са саговорником због исквареног изговора тешке енглеске речи, да не видите како бисте саставили реченицу на пристојном српском у озбиљном тексту који пишете, да сте управо употребили енглеску правописну или граматичку норму наместо српске — укратко, да ли сте почели да осећате последице акутног засићења информ-енглеским?
Да ли уживате у употреби слободног софтвера, да ли вам је неки од слободних оперативних система део свакодневног окружења? Можда сте већ открили да вам у том случају позамашна количина преведеног софтвера лежи под самим носом, и почели њиме да се служите; ако нисте, покушајте на неко време! Потом размислите: да ли вам употреба преведених програма изазива осећања извесне прикладности, авангардне необичности, удобне топлине, „неког другог света“?
Ако се препознајете у оба претходна пасуса, можете лично утицати на умањење свог незадовољства, односно увећање задовољства, тако што ћете се сами укључити у процес локализације слободног софтвера — пре свега превођења, али и других детаља — у свет слободних преводилаца. Следећи одломци рећи ће вам понешто о изазовима што стоје пред слободним преводиоцем, и личним предностима које на том путу може стећи.
* * *
Корисник-преводилац
При отпочињању било каквог посла, треба имати на уму коме су намењени резултати који из њега произлазе. Слично као што програмери власничког софтвера одређују коме је њихов производ намењен, преводиоци таквог софтвера упућени су да размотре која ће групација корисника желети да користи преведени, а која непреведени програм. Неретко, превод ће бити намењен „почетницима“, односно корисницима који нису заинтересовани за опсежнију употребу рачунара у свом животу, док ће се од „вукова“ очекивати да превод игноришу.
Слободни преводилац је свој први корисник. Превод слободног програма није посао који се одради и оконча; као што слободни програм еволуира кроз различита издања, тако и његов превод мора бити исправљан и допуњаван, иначе се почиње осипати. Слободни преводилац не може истрајати у овоме вођен идејом да преводи за „неког другог“, јер би тада одржавање превода неизбежно прерасло у непотребно бреме.
Техничке могућности
Слободни преводилац често се не задовољава програмским решењима која захтевају одмеравање између лошег и горег у преводу, већ утиче да се програмска решења побољшају. На пример, универзално потребно руковање облицима множине — тако да се могу правилно сложити број и о њему зависни део реченице („20 цифара“, „21 цифра“ или „22 цифре“) — већ више година свакодневна је ствар у преводима слободног софтвера. Долазеће генерације слободног софтвера доносе још моћније системе, којима ће се моћи изводити падежне промене, слагање придева, и друга граматичка дејства.
Тако ће слободни преводилац имати алате за филигранску завршну дораду свог дела, незамисливе у свету власничког софтвера. Ово производи и позитивну повратну спрегу: знање да груба конструкција може бити огледалски исполирана, биће слободном преводиоцу додатна инспирација.
Усавршавање писмености
Као што се сваки занат упија радом, једнако важи и за правилно писање, у његовим правописним и граматичким детаљима. Идеја правилно изражена у писаном облику има већу тежину него идеја сама, посебно у данашњем добу самообјављивања. Језик је основно оруђе друштвених наука, али се неретко истиче и веза између способног техничара - програмера, инжењера, научника — и језичког умећа, јер је језик и исходиште апстракције, као основе аналитичког размишљања.
Слободни преводилац често почиње уз пропусте у познавању свог језика. Како ставља речи на екран, оне га притискају да разреши језичке недоумице које има, као што му на њих добронамерно указују и други преводиоци. Терет чињенице да ће његов превод читати многи корисник, утиче да слободни преводилац временом постаје све бољи у правилном изражавању.
Употреба вештина
Не постоји забран у којем је слободни преводилац принуђен да дела, „туђ посао“ у који не треба да се меша. Локализација је процес који обухвата разнородне процесе, и сви су позвани да се укључе у било који од њих, у зависности од хтења и умећа. Слободни преводилац воли да користи силу својих вештина.
Добрим познавањем језика, слободни преводилац не само да може правити квалитетне преводе, већ и упућивати друге преводиоце на њихове системске погрешке. Психолошка, социолошка или каква друга друштвена залеђина, помоћи ће вагању језичких новотарија у току превођења, њихове прихватљивости с лексичког и друштвеног становишта, те у организацији и популаризацији локализације. Техничке рачунарске вештине, попут програмирања, скриптовања или израде веб садржаја, омогућавају слободном преводиоцу да утиче на квалитет превода путем аутоматизације рутинских обрада, исправки везаних за локализацију у изворима програма, и усавршавањем техника координације.
Стицање рачунарског умећа
Једном је један запитао: „Колико ћу још програмских језика морати да научим, да бих могао да преводим?“ Можда је то питање било прејако, али превођење слободног софтвера није технички тривијалан посао. Како формати на којима преводилац ради, тако и сам текст који преводи, долазе у разним „дијалектима“, и преводилац их мора познавати. Дохватање материјала за превођење и допуњавање превода с новим издањима програма, такође имају својих техничких захтева који се мењају од пројекта до пројекта.
Читајући текстове које су писали преводиоци пре њега, где се објашњава шта, како и где, слободни преводилац расплиће ова клупка. Увиђа да не постоји једно оруђе, један омеђени свет у коме се све ради и где је све познато, већ да слободни преводиоци радо користе опште алате на неочекиване начине, у дивном садејству. Убрзо схвата да многе од тако научених поступака може применити и на друга поља своје употребе рачунара. Слободни преводилац ужива у споредним плодовима свога рада.
Сарадња са програмерима
У свету власничког софтвера, између преводиоца и откривеног недостатка или уочене могућности за побољшање у спремљености датог програма за локализацију, стоје бар две административне хијерархије (она уговарача превода, и преводилачке куће), споразуми о чувању пословне тајне, згуснути рокови и строга подела рада. Утицати на програмере, једнаким велом заклоњених од процеса локализације, често је напорно или сасвим немогуће.
Слободни преводилац може себи дозволити да размишља о томе како треба да буде, а не само врлудати око онога што јесте. Организациона ефикасност и равна хијерархија развоја слободног софтвера, природно се прелива и на процес његове локализације. И преводилац новајлија, најдаље је једну-две поруке удаљен од некога ко има директан приступ извору програма. За веће организоване подухвате, постоје преводиоци-координатори који сами имају право измена изворног кода, и охрабривани су да га користе за исправке и дораде које ће помоћи локализацији.
Мрежни ефекти заједнице
У видокругу слободног преводиоца нису само преводиоци који тесно сарађују с њим на одређеном пројекту, и представници тог пројекта што седе негде незнано у свету, као што би било у свету власничког софтвера. Уместо тога, слободни преводилац се у сваком тренутку може обратити широком кругу људи, када мисли да то има смисла: програмерима, преводиоцима истог матерњег језика који раде на другим стварима, али и онима што преводе на друге језике. За ово последње, сви већи преводилачки подухвати имају централна места окупљања — форум, поштанску листу — где сарађују преводиоци са свих крајева света.
Међународна сарадња преводилаца тесно је везана за посебности слободног софтвера. Преводиоци се договарају око техничких решења која би користила многим језицима, како би се заокружен предлог изнео пред програмере. Програмери често јавно предлажу рокове издавања програма, како би се осигурало разумно време за употпуњавање превода. Неретко ће технички вичнији преводилац завирити у извор програма како би разјаснио себи значење неког штурог текста, а затим предложио додавање формалног појашњења („контекста“) у извор програма, које потом могу видети преводиоци на свим осталим језицима. Тако од напора учињеног за један језик, аутоматски корист имају десетине других.
Излагање идеја
Слободни преводилац је иноватор. Када наиђе на изворни појам за који још не постоји устаљен превод, размишља како би с њим ваљало поступити. Од неколико могућности, одбаци оне очигледно лоше, извага што је преостало, и одлучи се за најбоље решење. У неком часу, представи своју ваљану замисао другим слободним преводиоцима. Тада долази до несхватљивог — саговорници се не слажу, примедбе и замерке само пљуште.
Слободни преводилац се учи сарадњи и уважавању мишљења себи равних, развијајући сопствену вештину излагања идеја. Аргументовано брани своје решење, али објективно разматра и аргументе других преводилаца, ценећи време које су ови уложили у разматрање. Зна да је на њему крајња одлука у ономе што преводи — као што у развоју слободног софтвера одлучује онај који програмира — али и да погледи из другог угла могу само бити од користи. Слободни преводилац може рачунати на добронамерност и искреност својих саговорника, јер ходе истим путом као и он.
Откривање језика
Трагајући за новим преводима, слободни преводилац истражује шта се крије иза изворних енглеских речи, одакле су потекле. Изненађује га, али све мање како време пролази, значење тих истих енглеских речи изван рачунарског света, и шароликост аналогија које су повукле незнане англо-рачунарџије да их употребе за своје појмове. Слободни преводилац једнако претура по техничком арсеналу свог језика, из традиционалних грана науке и технике. И гле чуда, примећује једнак раскош у употреби аналогија, где би се често проста народна реч употребила за неки напредан технички појам.
Пре него што се укључио у превођење, слободни преводилац је мислио да добро познаје свој, а разумно и енглески језик. Брзо увиђа своју заблуду. Схвата да енглески језик нема никакве волшебне присталости рачунарској техници, већ да је тајна у одважности његових говорника. Такође схвата да је исто вредело и у његовом сопственом језику, у неким ранијим данима. Слободни преводилац се пита шта се то променило у међувремену, да ће многи крајпуташ данас повикати како је таква одважност непримерена рачунарима.
Речи за будућност
Слободног преводиоца понекад опхрва малодушност. Они који не користе преведени софтвер, рећи ће: „Смишљате смешне изразе, правите новоговор“, „Рачунарски је језик енглески, не пристаје ту језик раје“, „Радите залудан посао, не може се испратити корак развоја софтвера“...
Будући да преводи за своју душу, слободни преводилац може себи допустити да ради сагласно својој визији будућности. Ко су будући корисници његовог рада? Можда деца која се тек упознају са рачунарима, на којима се све више шире слободни оперативни системи, и уз њих неизоставно сви учињени преводи — да ли ће рачунарџије сутра користити без размишљања израз који је слободни преводилац увео данас, противно подсмесима? Слободни преводилац који је проучио статистике других језика упоредивих по броју говорника своме, често може одбацити све сумње у одрживост корака између развоја и превођења слободног софтвера.
Слободни преводилац нема разлога да мање верује у превођење слободног софтвера него што верује у слободни софтвер уопште.
* * *
Размислите. Окушајте се. Сами оцените.
Добра полазна тачка била би још увек непостојећи, или очигледно напуштен превод пун рупа, програма који свакодневно употребљавате. Откријте постоји ли установљени преводилачки подухват у оквиру којег се тај програм преводи, па похитајте на његову веб страницу, форум или архиву поштанске листе како бисте се укратко упознали са организацијом и могућим специфичностима пре него што се упустите у превођење.
Иако вероватно јасно, није згорег изричито поменути: шта год да започнете, ни у једном тренутку нећете (нити можете) бити ичим формално обавезани, што је предност, али и клетва — све почива на вашој унутрашњој мотивацији. Али је то порив из кога проистичу најлепша и најтрајнија дела.
(Напомена: текст је састављен по угледу на „Приручник за ратника светлости“, Паола Коеља)
* * *
Извори
Неки општи извори које можете прегледати, како ради конкретних информација, тако и ради стицања општег погледа на локализацију слободног софтвера, дати су испод.
Техничка документација која објашњава уобичајене формате и алате за превођење и организацију појединих подухвата на међународном нивоу:
- http://www.gnu.org/software/gettext/manual/
ПО формат датотека, кичма локализације слободног софтвера - http://developer.gnome.org/projects/gtp/
документација и упутства при Гномовом преводилачком подухвату - http://l10n.kde.org/
документација и упутства при КДЕ-овом преводилачком подухвату - http://translate.sourceforge.net/wiki/guide/start
општа упутства и алати за локализацију слободног софтвера
Домаће листе и форуми преводилаца при међународним подухватима, где можете наћи особе упознате са конкретним техничким детаљима у вези локализације на српски:
- http://postar.prevod.org/mailman/listinfo/gnom
превод Гнома на српски - https://mail.kde.org/mailman/listinfo/kde-i18n-sr
превод КДЕ-а на српски - http://posta.prevod.org/mailman/listinfo/gnu
преводи Гнуових алата и разних других програма на српски - http://www.redhat.com/mailman/listinfo/fedora-trans-sr
превод Федоре на српски - http://sr.openoffice.org/servlets/ProjectMailingListList
превод Опенофиса на српски - http://www.vokabular.org/forum/index.php#7
група „Наше писмо“ — општа питања употреба српских писама на рачунару, преводи Мозилиних програма на српски - http://groups.google.com/group/sorta/
„Сорта“ — усклађивање српске рачунарске терминологије у програмима отвореног кода
Међународне листе преводилачких подухвата, где преводиоци расправљају о питањима која се тичу више језика, нпр. недостатака у програмима који утичу на локализацију, техничке организације, и разних рокова:
- http://mail.gnome.org/mailman/listinfo/gnome-i18n
међународна листа превода Гнома - https://mail.kde.org/mailman/listinfo/kde-i18n-doc
међународна листа превода КДЕ-а - https://lists.sourceforge.net/lists/listinfo/translation-i18n
преводи Гнуових алата и других програма
Посећени домаћи форуми посвећени слободном софтверу, где се неретко потежу теме везане за локализацију:
- http://www.linuxo.net/forum/
општи форум корисника слободних оперативних система - http://www.ubuntu-rs.org/forum/
форум корисника Убунтуа
Домаћи форум посвећен језичким питањима у српском језику, с посебним одељцима за превођење и употребу српског језика и писама на рачунарима:
- http://forum.vokabular.org/
мноштво језичких тема од практичне користи за преводиоце
Речници рачунарских израза на вези:
- http://recnik.prevod.org/
кооперативни речник, где се преводи могу додавати и образлагати - http://www.mk.co.yu/pub/rmk/
речник издавачке куће „Микрокњига“
Статистике превода, како за српски тако и за друге језике, у оквиру међународних преводилачких подухвата:
- http://l10n.gnome.org/languages/sr
статистика српског превода при Гному - http://l10n.kde.org/stats/gui/trunk-kde4/sr/
статистика српског превода при КДЕ-у - http://translationproject.org/team/sr.html
статистика српског превода Гнуових алата - https://launchpad.net/ubuntu/gutsy/+lang/sr
збирна статистика српског превода слободног софтвера, према Убунтуовим пакетима
Објављено 3. августа 2007. Последња измена 8 јуна. 2009.
