Стилски водич

Увод

Наредним редовима дате су стилске конвенције које важе у преводу КДЕ-а. За разлику од смерница наведених у језичким правилима, које су одређене стандардом српског језика, оне овде изложене договором успостављају преводиоци КДЕ-а.

Изнете конвенције важе за програме, тј. корисничка сучеља и документацију на српском, независно од њиховог изворног језика. Међутим, у свету слободног софтвера програми се обавезно пишу на енглеском, како би им употребна вредност испратила ненадмашну доступност корисницима широм света. Зато ће се у излагању често помињати енглеске стилске смернице и упоређивати са српским, како би преводилац током рада могао лакше да препозна функцију одређеног енглеског парчета текста и примени одговарајући стил у преводу, са што мање неопходности да посматра програм у раду или завирује у изворни ко̑д. Такође, неке су стилске одреднице преплетене са техничким решењима израде превода, па тако у потпуности важе само у оквиру превођења КДЕ-а, а подеоно и сродних окружења.

Илустративни исечци ПО датотека кроз текст даваће тумачења порука у посебним преводилачким коментарима, у облику # @ .... Овако обележени коментари, дакле, не постоје у стварним ПО датотекама, док било који други преводилачки коментар, # ..., представља пуноправни део примера као и остали делови поруке.

Обраћање у исказним текстовима

У исказне текстове спадају они који су састављени од једне или више потпуних реченица, при чему просту реченицу може чинити и само глагол у императиву. Како би се одредило лице и смер обраћања у исказним текстовима различитих елемената сучеља — дугмад, ставке менија, облачићи дугмади, итд. — згодно је успоставити мисаони модел скупа и односа актера̑ који учествују у раду за рачунаром. Актерски модел треба да резултује текстовима лаким за састављање при превођењу, просторно-језички економичним, и конструкције слојевите по типу информације коју треба пренети корисницима.

За актере се усвајају:

• корисник — стварна особа која седи пред монитором и издаје рачунару наредбе које жели да буду извршене;
• рачунар — апстрактни извршилац свег софтвера, свих програмских и системских функција, „дух из боце“ који прима наредбе од корисника, спроводи их у дело, и обавештава о резултатима;
• програмер — једнински представник свих твораца одређеног комада софтвера, у које поред програмера̑ спадају и пројектанти, графичари, документатори, итд.

Актери садејствују на следеће начине (в. сл):

• корисник издаје наредбе рачунару, радње које треба да изврши у програму (нпр. отварање датотеке, налепљивање текста), над програмом (нпр. покретање, напуштање), између програма̑ (нпр. пребацивање података) или на систему у целини (нпр. пријављивање на налог, гашење рачунара);
• рачунар покушава да изврши корисничке наредбе како пристижу, обавештавајући корисника о напретку поступка, успешном окончању или разлозима због којих није могао да спроведе одређену радњу;
• програмер објашњава корисницима могућности програма, појединости које се крију иза штурих наредби, услове који су потребни да би рачунар неку радњу могао извести и разлоге који га у томе могу спречити.

Следи примена изложеног актерског модела на конкретне елементе корисничког сучеља (виџете) и документацију програма.

Наредбе

Дугмади, менији и траке алатки спадају у наредбене виџете, и стога се исказни текстови на њима изражавају императивом другог лица једнине: „Indent Line“ ~ „Увуци ред“, „Delete Profile“ ~ „Обриши профил“, „Save As...“ ~ „Сачувај као...“ (в. сл). Неке од статичких етикета уз виџете опција које одређују понашање програма такође су исказног облика, и тада се изражавају на исти начин: „[checkbox] Open tabs inside current window“ ~ „[кућица] Отварај језичке унутар текућег прозора“, „Delete unused meta-information after: [spinbox]“ ~ „Обриши некоришћене метаподатке после: [бројчаник]“. Глагол може бити свршеног или несвршеног вида, према томе да ли се радња извршава једном, или подразумева понављање и аутоматизам; као у претходним примерима, наредбени виџети обично траже свршени вид („Увуци...“ ум. „Увлачи...“), док етикетама уз виџете опција пристају, у зависности од значења, један или оба вида („Отварај језичке...“ ум. „Отвори језичке...“, али „Обриши метаподатке...“ ум. „Бриши метаподатке...“).

Императив одражава смер обраћања од корисника ка рачунару, а како рачунар није живо биће равно кориснику, користи се друго лице. Друго лице множине („Увуците ред“) било би стилски двосмислено, представљајући или персирање рачунару, што му придаје сувише животности, или обраћање програмера кориснику, што нарушава успостављени модел односа међу актерима. Прво лице множине („Увуцимо ред“) звучало би као вежба у присуству инструктора, што такође не одговара актерском моделу. Именички облик („Увлачење реда“), пак, укида или мути значење наредбе — могло би једнако бити скраћено од „[Подешавање] увлачења реда“ или „[Активирај аутоматско] увлачење реда“. Најзад, императив другог лица једнине најкраћи је од свих поменутих облика, што погодује просторној компактности сучеља, јер се наредбени елементи често ређају водоравно и стално су присутни (дугмад у дијалогу, трака алатки), чиме често одређују минималну ширину сучеља.

Понекад енглески наредбени текст, који обликом не разликује императив једнине и множине, садржи глагол такве најчешће употребе која вуче изван актерског модела. Типичан пример су дугмад „Select...“, „Choose...“, или нешто ређе „Log Off“, која на први поглед делују као да се неко обраћа кориснику („Изаберите...“, „Одјавите се“). Међутим, нема разлога овде нарушавати актерски модел, ако се има на уму да је апстрактни рачунар посредник између корисника и свега што се дешава: „Изабери...“ ~ усвоји елементе на које ти укажем, „Одјави ме...“ ~ одјави ме са система, итд. Не треба ни помешати рачунар с појединим програмом, односно узети да се корисник обраћа програму, јер би то вукло нпр. да „Quit [application]“ постане „Напустите [програм]“ уместо „Напусти [програм]“ (чудно би било рећи програму да напусти самог себе, за разлику од наредбе рачунару да напусти извршавање програма).

Текстови наредбених виџета и етикета опција на енглеском исто се изражавају императивом. Притом, текстови наредбених виџета по правилу су записани енглеским насловним верзалом (све речи осим помоћних почињу великим словом), док су етикете опција записане реченичким верзалом (велико слово само за прву реч). С друге стране, на енглеском се императивом понекад изражавају текстови које не треба превести наредбеним тоном (о чему говори следећи одељак). Зато наредни одломак ПО датотеке даје примере порука за које се, по неким допунским елементима, поуздано може закључити да припадају наредбеним виџетима:

# @ Изворни текст садржи обележивач убрзивача (&).
#: src/konqmainwindow.cpp:2547
msgid "Close &Other Tabs"
msgstr "Затвори &остале језичке"
 
# @ Коментар ectx: помиње тип текста и виџет којем етикета припада,
# @ овде етикета (property (text)) дугмета (widget (QPushButton, ...))
#. i18n: ectx: property (text), widget (QPushButton, btRemoveTheme)
#: emoticonslist.ui:155
msgid "Remove Theme"
msgstr "Уклони тему"
 
# @ ...а овде етикета (text) кућице (QCheckBox).
#. i18n: ectx: property (text), widget (QCheckBox, ...)
#: advancedTabOptions.ui:74
msgid "Hide the tab bar when only one tab is open"
msgstr "Сакриј траку са језичцима када има само један"
 
# @ Контекст непосредно указује на наредбу помоћу @action:button...
#: kdm-theme.cpp:102
msgctxt "@action:button"
msgid "Install &new theme"
msgstr "Инсталирај &нову тему"
 
# @ ...@action:inmenu, итд.
#: dolphinmainwindow.cpp:973
msgctxt "@action:inmenu Navigation Bar"
msgid "Show Full Location"
msgstr "Прикажи пуну локацију"

Обавештења

Обавештења су исказни текстови који кориснику предочавају напредак и окончање, успешно или неуспешно, затражене радње. Углавном се ради о кратким порукама, које су на енглеском представљене безличним лицем једнине или пасивом, у садашњем или прошлом времену: „Calculating...“, „Loading symbols...“, „Cannot determine metadata“, „Could not write image.“, „The comment could not be submitted.“. Ове поруке се најчешће јављају као мали дијалози обавештења, или у траци стања програма (в. сл). Преводе се у првом лицу једнине, активом, садашњим временом: „Рачунам...“, „Учитавам симболе...“, „Не могу да одредим метаподатке.“, „Не могу да упишем слику.“, „Не могу да предам коментаре.“ Такође увек треба да се завршавају тротачком или тачком, без обзира на то што их енглески извор можда нема.

Прво лице једнине у одговору рачунара одговара актерском моделу. Корисник издаје наредбу, рачунар покушава да је изврши и обавештава шта тренутно ради и до каквих је проблема дошло. Одговори из првог лица кориснику такође указују на важност обавештења, да оно представља стање обраде коју рачунар непосредно изводи, наспрам општег описног текста који може и не мора садржати информације од важности у датом тренутку (што ће бити наредни тип исказних текстова, где се програмер обраћа кориснику).

Актив се користи чак и када енглески извор користи пасив, јер је актив у општем случају погоднији у српском језику, дајући сажетије реченице без колебања у реду речи. Ово не значи да пасив никада не треба користити, већ само да се пасив енглеског извора може слободно заменити активом када год даје краћу у јаснију реченицу, а рачунар је логички субјекат. Пасив је неопходан у обавештењима где субјекат није очигледан: „Protocol not supported.“ ~ „Протокол није подржан.“, „The removal request was successfully registered.“ ~ „Захтев за уклањање успешно је регистрован.“, итд. Када је текст кратак, може се употребити и прост трпни облик: „Search stopped.“ ~ „Тражење заустављено.“, „Image loaded.“ ~ „Слика учитана.“, итд.

Садашње време се користи чак и када енглески извор користи прошло, „Could not...“ ~ „Не могу да...“. С једне стране, то је зато што је употреба садашњег времена у српском језику уобичајена за радње које су врло блиске садашњости, иако су технички већ прошле или будуће („стижем за пет минута“). С друге стране, зато што се тако избегава приписивање пола апстрактном рачунару („нисам могао“, „нисам могла“); тиме се не намеће избор корисницима који могу имати различите метафоре на уму, а и спречава очигледан несклад уколико је подешен гласовни одзив сучеља, тако да обавештења изговара женски или мушки глас. У сврху избегавања одређивања пола рачунара може се употребити и пасив или кратак трпни облик.

Објашњења

Последњи тип исказних текстова чине објашњења. Она се јављају као описи функција појединих виџета (шта-је-ово, понекад облачићи, етикете поља за унос, итд.), или у порукама као допуна обавештењу, када излажу разлоге због којих је одређено стање могло наступити. Ови текстови нису зависни од тренутног стања програма, тј. не чине део спреге наредба-одзив између корисника и рачунара. Зато се за њих узима да представљају обраћање програмера корисничкој публици недефинисане бројности, па се према томе пишу у другом лицу множине: „Click here to modify the way this application will [...]“ ~ „Кликните овде да измените како ће овај програм [...]“, „Shows your email address. If incorrect, use the [...]“ ~ „Приказује вашу адресу е-поште. Уколико није исправна, употребите [...]“, „Check this box if you want the web pages [...]“ ~ „Попуните ову кућицу ако желите да веб странице [...]“ (в. сл). Може се, наравно, користити и пасив, али не да би се избегао тон обраћања публици, већ за случајеве где корисник није субјекат и изношење општепознатих чињеница.

Друго лице множине за обраћање публици уобичајено је у инструктивним излагањима и текстовима. То је начин на који се излагач обраћа слушаоцима, предавач полазницима курса, а аутор практичног чланка у часопису читаоцима. Користити друго лице множине из поштовања „Ви“ („Приказује Вашу адресу е-поште [...]“) било би претенциозно, јер такав тон подразумева да је текст намењен тачно одређеном лицу (допис, захтев, молба, хвала...), док објашњења у програму не могу бити упућена никојем кориснику поименце. Слично и друго лице једнине („Кликни овде да измениш како ће [...]“) делује као да се писац обраћа једном познатом читаоцу, и то или другарски или пропагандистички — прво не може бити, јер програмер не познаје корисника, а друго нема смисла, јер се ништа не рекламира нити се корисник позива на друштвено-политичко деловање.

Енглески текст објашњења понекад говори шта ће урадити наредба, односно рачунар када му се она изда, тј. изражава дејство у трећем лицу једнине: „Activates and opens a file or folder [...]“, „Magnifies the part of the screen [...]“. Овај вид објашњења посебно је чест у облачићима. Преводилац овде може, по сопственом осећају, било оставити треће лице („Увеличава део екрана [...]“), било преметнути у обраћање корисницима ако се оно чини повољнијим („Увеличајте део екрана [...]“). Слично важи и обрнуто, где год делује погодније обраћање кориснику може се заменити описом дејства у трећем лицу.

Како енглески не разликује друго лице једнине и множине, поруке упућене корисницима у ПО датотеци — посебно облачиће, а понекад и штуре шта-је-ово — није увек лако разликовати од дужих наредбених текстова, као што су етикете опција. Зато треба указати на елементе порука који разликују наредбе од објашњења корисницима. Очито, ако је текст дужи од једне реченице, или садржи заменице које упућују на корисника (your, you), тада свакако потпада под објашњења. Следећи су показатељи који умеју да укажу да је несумњиво у питању објашњење:

# @ По коментару ectx: ово је облачић (toolTip) кућице (QCheckBox)...
#. i18n: ectx: property (toolTip), widget (QCheckBox)
#: kdesavers/firesaversetup.ui:1275
msgid "Enable stars in the sky."
msgstr "Укључите звезде на небу."
 
# @ ...односно шта-је-ово (whatsThis) неког дугмета (QPushButton).
#. i18n: ectx: property (whatsThis), widget (QPushButton, btAdd)
#: emoticonslist.ui:50
msgid "Create a new emoticon by assigning it an icon and some text"
msgstr "Направите нови емотикон доделом иконе и нешто текста."
 
# @ Понегде контекст указује да се ради о објашњењу (уопште @info)...
#: mergemode/mergeview.cpp:67
msgctxt "@info:tooltip"
msgid "Drop file to be merged into / synced with the current one"
msgstr "Испустите фајл у који се стапа/синхронизује са текућим."
 
# @ ...или обавештењу (посебице: @info:progress, @info:status).
#: dolphinviewcontainer.cpp:226
msgctxt "@info:progress"
msgid "Loading folder..."
msgstr "Учитавам фасциклу..."

Смер обраћања од програмера ка корисницима, изражен другим лицем множине, такође се користи при превођењу документације. Издвојени пасуси документације практично по свему одговарају шта-је-ово текстовима у корисничком сучељу, па се једнако и преводе. Пошто у документацији нема обраћања рачунару, нема ни недоумице да ли нешто превести императивом. Једино треба разликовати поруке по томе да ли су наслови, пасуси, или ставке спискова, али се то лако увиђа по њиховој дужини и помоћу коментара #. Tag:, који наводи семантичку ознаку текста у извору:

# @ Иако кратак, обичан пасус (према #. Tag: para).
#. Tag: para
#: font-installation.docbook:34
#, no-c-format
msgid ""
"For the rest, there is no difference between those two kinds "
"of fonts."
msgstr ""
"Све остало функционише на исти начин за обе врсте фонтова."
 
# @ Наслов (према #. Tag: title).
#. Tag: title
#: base-kde-applications.docbook:141
#, no-c-format
msgid "Personal Information Management"
msgstr "Управљање личним подацима"
 
# @ Ставкa (према #. Tag: keyword, а ту су често још: seg, secondary,
# @ application, glossterm, primary, entry, итд.)
#. Tag: keyword
#: index.docbook:44
#, no-c-format
msgid "translation"
msgstr "превођење"
 
# @ Дуже ставке спискова често су „маскиране“ као пасуси, али се
# @ познају по непотпуној реченичној структури изворног текста.
#. Tag: para
#: your-kde-account.docbook:55
#, no-c-format
msgid "contains more information about the folders that &kde; uses."
msgstr "садржи више информација о фасциклама које &kde-n; користи."

Смена императива другим облицима

Током рада на ПО датотеци, добар део порука изражених на енглеском императивом треба и превести императивом, другог лица једнине, као наредбе рачунару. Међутим, неке изворно императивне поруке треба превести другачије. Наредни пасуси набрајају такве случајеве, како их преводити, и како их уочити по споредним елементима поруке. Што се уочавања тиче, ако порука не садржи ниједан од наведених показатеља, остаје једино да се завири у изво̑рни код или провери у програму у раду. Како и једно и друго може бити тешко, у случају недоумице ићи са императивним обликом — током рада програма императивне поруке изван наредбеног контекста више „штрче“ од неимперативних у наредбеном контексту, па се лакше уочавају и исправљају.

Прави наслови

Енглески императивни текст у насловном верзалу, поред тога што може припадати наредбеном виџету, може заиста и бити наслов — прозора, дијалога, групе опција, итд. Пошто нису наредбе, наслове не треба представљати императивом, већ именичким обликом: „Configure Project“ као наслов дијалога постаје „Подешавање пројекта“ ум. „Подеси пројекат“ (в. сл). Наредни исечак ПО датотеке даје примере порука код којих се по међусобном положају и споредним елементима може видети да су у насловном контексту:

# @ Типичан образац: наредне три поруке за редом су...
# @ ...тело текста у дијалогу поруке...
#: MainWindow.cpp:349
msgid ""
"You have multiple tabs in this window, do you really want to quit?"
msgstr ""
"Прозор садржи неколико језичака, желите ли заиста да га напустите?"
 
# @ ...његов наслов...
#: MainWindow.cpp:351
msgid "Confirm Close"
msgstr "Потврда затварања"
 
# @ ...и једно од дугмади (преостала су вероватно стандардна „Да“
# и „Одустани“, чије се поруке налазе у библиотечким ПО датотекама).
#: MainWindow.cpp:353
msgid "Close Current Tab"
msgstr "Затвори текући језичак"
 
# @ Коментар ectx: указује да је у питању наслов (windowTitle).
#. i18n: ectx: property (windowTitle), widget (QWidget, ...)
#: batteryConfig.ui:13
msgid "Configure Battery Monitor"
msgstr "Подешавање надзора батерије"
 
# @ Контекст непосредно указује да се ради о наслову (@title:...)
#: renamedialog.cpp:41
msgctxt "@title:window"
msgid "Rename Item"
msgstr "Преименовање ставке"

Сувишни глаголи

Енглески наредбени текстови понекад почињу глаголима који говоре нешто што је очигледно у датом контексту сучеља. Чест пример су етикете опција или ставки у менију које стоје за кућицама, и почињу са „Enable...“ или „Show...“. Тада сама попуњеност или испражњеност кућице јасно указује да је опција, односно функционалност њоме представљена, укључена или искључена, приказана или скривена, активна или неактивна (в. сл). Зато нема потребе преносити глагол, већ је довољно навести оно што следи за њим у именичком облику. Неколико примера:

# @ Коментар ectx: указује да се ради о кућици (QCheckBox, ...)
#. i18n: ectx: property (text), widget (QCheckBox, showCheckBox)
#: devicepreference.ui:46
msgid "Show Advanced Devices"
msgstr "Напредни уређаји"
 
#. i18n: ectx: property (text), widget (QCheckBox, showAppIcons)
#: keramik/config/keramikconfig.ui:25
msgid "Display the window &icon in the caption bubble"
msgstr "&Икона прозора у насловном балончићу"
 
# @ Готово сигурно кућица, с обзиром на дужину и обележивач убрзивача.
#: behaviour.cpp:106
msgid "Show 'Delete' context menu entries which &bypass the trashcan"
msgstr "Брисање које &заобилази смеће у контекстним менијима"
 
# @ Неколико кућица из исте групе опција, све почињу истим глаголом.
#. i18n: ectx: property (text), widget (QCheckBox, _enableXinerama)
#: xineramawidget.ui:14
msgid "Enable multiple monitor virtual desktop support"
msgstr "Виртуелна површ преко више монитора"
 
#. i18n: ectx: property (text), widget (QCheckBox, _enableResistance)
#: xineramawidget.ui:24
msgid "Enable multiple monitor window resistance support"
msgstr "Отпор прозора преко више монитора"
 
#. i18n: ectx: property (text), widget (QCheckBox, _enablePlacement)
#: xineramawidget.ui:34
msgid "Enable multiple monitor window placement support"
msgstr "Постављање прозора преко више монитора"
 
# @ Глагол ‘toggle’ посебно ништа не говори.
#: effects/snow_config.cpp:64
msgid "Toggle Snow on Desktop"
msgstr "Снег на површи"
 
#: effects/thumbnailaside.cpp:38 effects/thumbnailaside_config.cpp:65
msgid "Toggle Thumbnail for Current Window"
msgstr "Сличица за текући прозор"

Описни облачићи

Облачићи, текстови који искачу када се показивач миша накратко задржи над виџетом, показују извесну неодређеност у смеру обраћања. Некад је облачић заиста опис радње коју виџет изводи, краћа алтернатива шта-је-овом (које се мора изричито дозвати): „Save“ (етикета), „Click here to save the document“ (облачић), „Saves the document [...] was newly created, instead "Save As" dialog will appear [...]“ (шта-је-ово). Тада се преводи другим лицем множине као и друга објашњења, односно обраћања програмера кориснику. Некад, пак, делује као дужи, одређенији облик наредбе дате етикетом виџета: „Save“ (етикета), „Save document to disk“ (облачић). У овом другом случају може се било задржати императивни облик, као дужа наредба рачунару („Сачувај документ на диск“), било представити као објашњење кориснику („Сачувајте документ на диск“), већ према томе шта преводиоцу делује обичније.

Писање великим и малим словом

У енглеском језику велико слово користи се много чешће него у српском, тако да је логичка употреба (истицање јединствених ентитета, односно властитих именица) у значајној мери допуњена типографско-стилском (почетно слово реченице, насловни верзал, истицање било каквог важног или издвојеног ентитета). У српском се, пак, велико слово користи претежно логички, док се типографски истиче или наводницима или слогом (подебљана, курзивна, подвучена слова), или просторним распоредом текста (ставке по тачкама, итд.)

Из овог следи да изворни, енглески текстови у ПО датотекама готово обавезно започињу великим словом (често се настављајући у насловном верзалу), али да то не треба испратити у преводу. Зато треба одредити, прво, који се класе текстова преводе почетним великим а које малим словом, и друго, како их распознати по елементима поруке у ПО датотеци, без неопходности да се проверавају у програму у раду или у изворном коду. Кад год се класа текста не може поуздано одредити, а енглески извор почиње великим словом, започети и превод великом словом. Ово зато што велико почетно слово обично неће деловати тако лоше где би мало било природније, док мало слово на месту великог може бити прилично упадљива грешка (нпр. у наслову менија).

Велико слово

Великим почетним словом, у најједноставнијем случају, почињу текстови који су у енглеском извору дати насловним верзалом: прави наслови (прозора, панела, група опција, итд.), етикете дугмади и трака алатки, наредбене ставке менија. Притом, после првог великог слова превод никада не треба наставити насловним верзалом, јер такав типографски обичај у српском не постоји. Великим словом такође се започињу сваковрсне етикете уз виџете опција (кућице, радио-дугмад, спискови, бројчаници, итд.) и обавештења и описни текстови (напредак, облачићи, шта-је-ово, дијалози порука), које је лако препознати у ПО датотеци по исказној формулацији изворног текста.

Мало слово

Малим почетним словом преводе се сви текстови који су логички сродне ставке у неком набрајању (могући избори или подаци о нечему), или наставци реченица. Као мерило овога, треба замислити да ли се виџет у сучељу, са својом етикетом и понуђеним изборима, подацима, или наставцима реченица, природно текстуално може поређати као нпр. „Објекти истакнути на небеском своду [етикета виџета]: планете, астероиди, звезде, маглине, галаксије [ставке].“, односно „Уклони са списка посматрања истакнуте објекте [етикета виџета]: у правоугаоној области, у кружној области, [или] на целом своду [ставке]“. Ако може, онда ставке треба превести почетним малим словом. У текстове који се пишу малим словом тако спадају ставке падајућих спискова, ставке подменија као наставак ставке главног менија, етикете радио-дугмади као наставак реченице започете насловом групе, граничне вредности клизача, ставке у табелама, и називи колона табеле (в. сл). Уопште, преводилац је слободан да употреби почетно мало слово где год му се оно чини природније.

Не рачунајући ретке случајеве кад сам енглески извор почиње малим словом, један начин да се у ПО датотеци уоче кандидати за почетно мало слово, јесте простим праћењем неколико порука које претходе и следе за датом поруком, и упоређивањем положаја порука у изворним датотекама:

# @ Порука са двотачком је обично етикета покрај виџета, а ако је
# @ тај виџет нпр. падајући списак, његове ставке често следе...
#: main.cpp:528
msgid "Texture filter:"
msgstr "Филтер текстура:"
 
# @ ...у наредних неколико порука (а све из исте изворне датотеке).
#: main.cpp:548
msgid "Nearest (fastest)"
msgstr "најближи (најбрже)"
 
#: main.cpp:553
msgid "Bilinear"
msgstr "билинеарни"
 
#: main.cpp:558
msgid "Trilinear (best quality)"
msgstr "трилинеарни (најлепше)"
 
# @ Наредне три поруке су кратке и све из истог реда исте изворне
# @ датотеке, што је чест образац за заглавља колона табеле.
#: autostart.cpp:61
msgid "Name"
msgstr "име"
 
#: autostart.cpp:61
msgid "Command"
msgstr "наредба"
 
#: autostart.cpp:61
msgid "Status"
msgstr "стање"

Поред овога, неки споредни елементи порука могу бити непосредни показатељи да их треба превести малим, односно великим словом:

# @ Коментар ectx: указује да се ради о ставци (... item, ...)
# @ у комбинованом списку (QComboBox, ...)
#. i18n: ectx: property (text), item, widget (QComboBox, glMode)
#: main.ui:509
msgid "Shared Memory"
msgstr "дељена меморија"
 
# @ Слично, ставка у табели (QTableWidget, ...)
#. i18n: ectx: property (text), item, widget (QTableWidget, ...)
#: colorsettings.ui:460
msgid "Button Background"
msgstr "позадина дугмета"
 
# @ Следеће две поруке деле исти контекст, и иначе личе на ставке.
#: appearance.cpp:127
msgctxt "smooth scrolling"
msgid "Always"
msgstr "Увек"
 
#: appearance.cpp:128
msgctxt "soft scrolling"
msgid "Never"
msgstr "никад"
 
# @ Контексти непосредно указују да се ради о ставкама (@item:...)
#: dolphinfontrequester.cpp:40
msgctxt "@item:inlistbox Font"
msgid "System Font"
msgstr "системски фонт"
 
#: iconsizedialog.cpp:76
msgctxt "@item:inrange Icon Size"
msgid "Large"
msgstr "велике"
 
# @ ...или колонама табеле (@title:column).
#: project/projectmodel.cpp:267
msgctxt "@title:column Number of entries"
msgid "Total"
msgstr "укупно"

Делови текста који се не преводе

Многе делове енглеског текста не треба преводити, већ их у преводу остављати мање-више каквим су дати у извору. Разликујемо две врсте речи и синтагми које се не преводе, праве и неправе. Праве непревођене синтагме, непревођенице, јесу оне које крајњи корисник такође види непреведене. Неправе непревођенице су оне синтагме које се остављају непреведене током израде превода, али их крајњи корисник види што преведене, што транскрибоване. Наиме, из радних ПО датотека, оних које се непосредно преводе, аутоматски се граде крајње ПО датотеке, које се испоручују као део инсталационог језичког пакета. У том кораку градње, неправе непревођенице аутоматски се разрешавају се у преведене, односно транскрибоване синтагме.

Праве непревођенице

Праве непревођенице јесу речи и синтагме симболичког типа. То су све оне синтагме које треба да буду „разумљиве рачунару“, односно које корисник може пожелети да унесе на обраду: имена датотека, адресе сајтова на Интернету, адресе за електронску комуникацију, имена наредби, кључне речи програмских језика, итд. Овде такође спадају контролисани скупови симбола дефинисани међународним стандардима и неписаним конвенцијама, као што су мерне јединице или математички симболи у разним гранама науке. Примери:

# @ Име датотеке.
#: ksmbstatus.cpp:160
msgid "Error: Unable to open file \"smb.conf\""
msgstr "Грешка: Не могу да отворим фајл „smb.conf“"
 
# @ Електронска адреса.
#: filteropts.cpp:72
msgid "Expression (e.g. http://www.site.com/ad/*):"
msgstr "Израз (нпр. http://www.sajt.com/ad/*):"
 
# @ Наредба шкољке.
#: kcm_hotkeys/actions/dbus_action_widget.cpp:122
msgid "Unable to start ksplashx."
msgstr "Не могу да покренем ksplashx."
 
# @ Опције наредби.
#: main.cpp:159
msgid "You may only specify a single --export option."
msgstr "Можете задати само једну опцију --export."
 
# @ Кључне речи.
#: main.cpp:93
msgid "The type of package: theme, plasmoid, dataengine, etc."
msgstr "Тип пакета: theme, plasmoid, dataengine, итд."

Међутим, алатке за контролу превода ће се „побунити“ на неке од непреведених делова текста у преводу остављених баш као у претходним примерима. Зато овакве делове текста понекад треба омотати на један од неколико начина, како би се контролним алаткама ставило до знања да је текст намерно, а не случајно остављен непреведеним:

# @ Име датотеке: омотати, не може се распознати аутоматски.
#: ksmbstatus.cpp:160
msgid "Error: Unable to open file \"smb.conf\""
msgstr "Грешка: Не могу да отворим фајл <filename>smb.conf</filename>"
 
# @ Електронска адреса: не мора се омотавати ако се познаје по обрасцу.
#: filteropts.cpp:72
msgid "Expression (e.g. http://www.site.com/ad/*):"
msgstr "Израз (нпр. http://www.sajt.com/ad/*):"
 
# @ Наредба шкољке: омотати, не може се распознати аутоматски.
#: kcm_hotkeys/actions/dbus_action_widget.cpp:122
msgid "Unable to start ksplashx."
msgstr "Не могу да покренем <command>ksplashx</command>."
 
# @ Опције наредби: не морају се омотавати, увек се познају по обрасцу.
#: main.cpp:159
msgid "You may only specify a single --export option."
msgstr "Можете задати само једну опцију --export."
 
# @ Кључне речи: омотати, не могу се распознати аутоматски.
#: main.cpp:93
msgid "The type of package: theme, plasmoid, dataengine, etc."
msgstr "Тип пакета: ~!/theme, plasmoid, dataengine/, итд."

Из примера се види да су једне непревођенице омотане ознакама (filename, command), а друге посебном синтаксом (~!/.../). Све о омотавању може се наћи у одељку „Зихерашких захвата“, али нови преводилац може слободно да игнорише омотавање ако му делује замашно. То ће место њега лако извршити координатор коме шаље преводе, пре него што проследи превод у централну ризницу.

Неправе непревођенице: називи и акроними

У неправе непревођенице спадају синтагме које немају симболичку вредност, већ су општег именичког типа: називи програма, имена њихових аутора, имена технологија, производа, компанија, протокола, итд., као и разноразни акроними који могу бити било шта од овога. Укратко, све оно што на енглеском почиње, садржи, или је потпуно састављено од великих слова. У лакшој варијанти, овакве се речи и синтагме у превод преносе без измена, само с додатком падежног наставка одвојеног цртицом где је потребан:

# @ Име програма.
#: workspace/khotkeys/data/konqueror_gestures_kde321.khotkeys:5
msgctxt "Comment"
msgid "Basic Konqueror gestures."
msgstr "Основни гестови у Konqueror-у."
 
# @ Име аутора.
#: fsview_part.cpp:94
msgid "(c) 2003-2005, Josef Weidendorfer"
msgstr "© 2003-2005, Josef Weidendorfer"
 
# @ Акроними.
#: apps/konqueror/sidebar/trees/init/remote/ftp/kde_ftp.desktop:5
msgctxt "Name"
msgid "KDE Official FTP site"
msgstr "Званични FTP сајт KDE-а"
 
# @ ...чак и када падежни наставак изгледа незграпно.
#: actionsimpl.cpp:230
msgid "Import Mozilla Bookmarks..."
msgstr "Увези маркере из Mozilla-е..."

Неправе непревођенице, међутим, пре или касније морају бити пребачене у ентитетски облик, неопходан за аутоматску изградњу крајњих ПО датотека (као и трапнакрона):

#: workspace/khotkeys/data/konqueror_gestures_kde321.khotkeys:5
msgctxt "Comment"
msgid "Basic Konqueror gestures."
msgstr "Основни гестови у &konqueror-l;."
 
#: fsview_part.cpp:94
msgid "(c) 2003-2005, Josef Weidendorfer"
msgstr "© 2003-2005, &josefweidendorfer-n;"
 
#: apps/konqueror/sidebar/trees/init/remote/ftp/kde_ftp.desktop:5
msgctxt "Name"
msgid "KDE Official FTP site"
msgstr "Званични &ftp-; сајт &kde-g;"
 
#: actionsimpl.cpp:230
msgid "Import Mozilla Bookmarks..."
msgstr "Увези маркере из &mozilla-g;..."

О ентитетима за називе и акрониме такође се може читати у одељку „Зихерашких захвата“. Нови преводилац може слободно овде користити поменуту лакшу варијанту, што ће касније координатори пребацити у ентитетски облик.

Напомена: Називе и акрониме никада не треба непосредно писати транскрибоване или преведене, ћирилицом, јер их је тада теже уочити (посебно аутоматски открити) кад дође време да се пребаце у ентитетски облик.

Неправе непревођенице: етикете сучеља

Другу врсту неправих непревођеница чине угњеждене етикете сучеља у дужим текстовима, попут „You can find more effects in the 'All Effects' tab“ где је „All Effects“ таква угњеждена етикета. Мада се јављају и у сучељима самим (нпр. у шта-је-ово текстовима), посебно су честе у документацији програма. Како свака угњеждена етикета постоји као засебна порука у истој или некој другој ПО датотеци, не треба их преводити још једном на лицу места, већ само на посебан начин омотати изворну енглеску етикету; тада ће се преведена етикета аутоматски пронаћи и убацити при градњи крајње од радне ПО датотеке. Начин омотавања разликује се између сучеља и документације.

У свакој ПО датотеци сучеља која садржи пунокрвне КДЕ поруке, угњеждене етикете се увек могу омотати ознаком <interface>. Овде спада већина ПО датотека сучеља, али не све — изузетак су desktop_*.po датотеке (али оне готово никад не садрже угњеждене етикете) и ПО датотеке чистог КуТ кода, попут оних у модулу qt/. Код ових се не може употребити ознака <interface>, већ се мора користити посебна синтакса ~%/.../ (при чему се коса црта може доследно заменити било којим другим знаком, у случају да сама етикета садржи косу црту). Примери:

# @ Једна усамљена етикета.
#. i18n: ectx: property (text), widget (QLabel, label)
#: main.ui:75
msgid "You can find more effects in the 'All Effects' tab"
msgstr "Још ефеката под језичком <interface>All Effects</interface>"
 
# @ Путања сучеља састављена од више етикета.
#: about/konq_aboutpage.cc:312
msgid ""
"[...] using 'Window->Split View Left/Right' you can [...]"
msgstr ""
"[...] помоћу <interface>Window->Split View Left/Right</interface> "
"можете [...]"
 
# @ Посебна синтакса (*.desktop датотеке не дозвољавају <interface>).
#: workspace/khotkeys/konqueror_gestures.desktop:394
msgctxt "Comment"
msgid "[...] conflicts with 'New Tab', and as such is [...]"
msgstr "[...] у сукобу са „~%/New Tab/“, па је стога [...]"

Посебну синтаксу могуће је користити и у КДЕ порукама, али је ознака <interface> боља зато што додатно даје уједначено визуелно форматирање угњежденој етикети (нпр. исписује етикету искошено на местима која то подржавају, као што су шта-је-ово).

У ПО датотекама документације, угњеждене етикете су најчешће већ у извору омотане одговарајућим докбук ознакама (gui*), тако да никакво додатно омотавање није потребно у преводу. Ако изворни текст не омотава етикету једном од gui* ознака, то може бити из два разлога: зато што је аутор документације сметнуо означавање с ума, или зато што текст на том положају не прихвата ове ознаке. Ако преводилац процени да је ово прво у питању и већ је навикао на докбук ознаке, може сам додати одговарајућу gui* ознаку; у супротном, може употребити посебну синтаксу ~%/.../ баш као и у датотекама сучеља:

# @ <gui*> ознаке саме по себи одређују угњеждене етикете.
#. Tag: para
#: index.docbook:225
#, no-c-format
msgid ""
"[...] Set <guilabel>Branch Dir</guilabel> path in your project "
"options to the path that corresponds to base dir of the branch, "
"and <guilabel>Secondary Sync</guilabel> view will automatically [...]"
msgstr ""
"[...] под <guilabel>Branch directory:</guilabel> задајте путању "
"корене гранске фасцикле, и <guilabel>Secondary Sync</guilabel> "
"ће аутоматски [...]"
 
# @ Преводилац додаје <gui*> јер зна да се прихвата у датом контексту.
#. Tag: para
#: audiocd-howto.docbook:29
#, no-c-format
msgid "Now you click on \"New Audio CD Project\""
msgstr "Сада кликнете на <guilabel>New Audio CD Project</guilabel>."
 
# @ Преводилац није сигуран може ли да дода <gui*> ознаку.
#. Tag: title
#: commands.docbook:784
#, no-c-format
msgid "The Bookmarks Menu"
msgstr "Мени ~%/Bookmarks/"
 
# @ Цео текст је унутар <gui*> елемента (види се по коментару).
#. Tag: guilabel
#: index.docbook:203
#, no-c-format
msgid "Show previews in file tips"
msgstr "~%/Show previews in file tips/"

Пажљивији читалац може приметити да порука која преводи угњеждену етикету може имати разликујући контекст (msgctxt), односно да навођење само текста етикете у општем случају није довољно за тачно разрешавање превода. Као и обично, одељак „Зихерашких захвата“ објашњава све зачкољице у вези са угњежденим етикетама, али је за новог преводиоца довољно да само пази да остави етикету непреведену, тачно како је дата у извору, а координатори ће већ испеглати шта треба.

Ослањање на деклинацију и ред речи

С обзиром на приличну непроменљивост енглеских речи, изворни текстови садрже пуно предлога који се у преводу могу елиминисати, ради економичнијег текста, тако што се именица којој претходе стави у одговарајући падеж. Крући ред речи у енглеској реченици понекад изискује помоћне речи које се у преводу могу избећи другачијим, погоднијим редом речи. Промена придева кроз родове у српском чешће омогућава да се избегне понављање именице на коју се односи, када је ова претходно већ поменута. Неки примери:

# @ Сви предлози замењени падежима именица.
#. i18n: ectx: property (whatsThis), widget (QCheckBox, ...)
#: kmousedlg.ui:86
msgid ""
"Change the direction of scrolling for the mouse wheel or the "
"4th and 5th mouse buttons."
msgstr ""
"Мења смер клизања точкићем или четвртим и петим дугметом миша."
 
# @ Изокренут ред речи, пасив замењен прилошком одредбом за начин.
#. i18n: ectx: property (whatsThis), widget (QCheckBox, ...)
#: bgdialog_ui.ui:373
msgid ""
"For some types of blending, you can reverse the role of the "
"background and the picture by checking this option."
msgstr ""
"Овом опцијом можете заменити улоге позадине и слике за неке "
"врсте стапања."
 
# @ Јасно је да се крајњи придев односи на ‘шему’.
#. i18n: ectx: property (toolTip), widget (QPushButton, ...)
#: EditProfileDialog.ui:443
msgid "Create a new color scheme based upon the selected scheme"
msgstr "Створи нову шему боја на основу изабране"

Док је јасно да енглеске чланове (the, a) најчешће напросто изостављамо у преводу, није тако очигледно да енглески често користи заменицу наместо члана. На пример, „Wash face“ није граматички ваљана реченица, a како ни одређени ни неодређени члан значењски не пристају, користи се одређена заменица, „Wash your face“; на српском, међутим, то је само „Опери лице“, без икакве заменице, јер се она подразумева из контекста. Зато треба пазити где заменица исказује оно што би се и без ње подразумевало (управо је your најчешћа поштапалица), и тада је изостављати:

# @ Уређај је већ одређен тиме што га је корисник претходно изабрао.
#: caldialog.cpp:159
msgid "You have successfully calibrated your device."
msgstr "Успешно сте калибрисали уређај."
 
# @ Лозинка је личне природе кад год се другачије не нагласи.
#: kgverify.cpp:466
msgid "You are required to change your password immediately [...]"
msgstr "Неопходно је да одмах промените лозинку [...]"

Интерпункција и акцентовање

Током превођења треба користити српску интерпункцију одређену Правописом. Ово најпре обухвата следеће смене у односу на енглески извор: прости двоструки наводници "" мењају се са „“ (на српској тастатури: алтгр+S, алтгр+D), прости једноструки наводници '' са ‘’ (алтгр+Z, алтгр+X), а кратка цртица - или двоцртица -- дугом цртом — (алтгр+/, тј. тастер лево од десног шифта) када се ради о паузи у реченици. Притом просте једноструке наводнике најчешће треба сменити двоструким, осим у посебним случајевима:

# @ Прости двоструки наводници замењени правописним двоструким.
#: src/konqmainwindow.cpp:4266
#, kde-format
msgid "&Save View Profile \"%1\"..."
msgstr "&Сачувај профил приказа „%1“..."
 
# @ Прости једноструки наводници замењени правописним двоструким.
#: searchengine.cpp:282
#, kde-format
msgid "Search Results for '%1':"
msgstr "Резултати претраге за „%1“:"
 
# @ Једноструки наводници врло ретко се користе у преводу
# @ (нпр. за издвајање појединих речи из граматичког склопа реченице).
#: kdecore/sycoca/kmemfile.cpp:149
msgid "Only 'ReadOnly' allowed"
msgstr "Дозвољено само ‘само-за-читање’"

Просто латинично x као множилац димензија („1280x1024“) треба сменити правом путачом („1280×1024“, алтгр+], тј. тастер лево од горњег дела ентера). Уместо приручног (C) за ознаку ауторског права (које и нема правну тежину), користити прави графички симбол за ту намену, © (алтгр+шифт+C).

Амперсанд (&) у функцији везника, као скраћеница за енглеско and („Look & Feel“), увек се преводи као „и“. Пошто се амперсанд у КДЕ-у такође користи као обележивач убрзивача, у ПО датотеци често се налази удвојен, избегнут самим собом како не би био протумачен као обележивач:

# @ Чисти везни амперсанд, .десктоп датотеке немају убрзиваче.
#: apps/konqueror/settings/konq/filepreviews.desktop:11
msgctxt "Name"
msgid "Previews & Meta-Data"
msgstr "Прегледи и метаподаци"
 
# @ Избегнут везни амперсанд.
#: display.cpp:45
msgid "Size && Orientation"
msgstr "Величина и оријентација"
 
# @ Први амперсанд обележава убрзивач, други је избегнут везни.
#: toplevel.cpp:265
msgid "&Time && Dates"
msgstr "&Време и датуми"

Акценте је потребно додавати у два случаја. Прво ради разликовања незгодних хомографа, речи које се исто пишу а другачије читају. На пример, „Кôд инструкције:“ без акцента могло би се схватити као „У близини инструкције“ уместо „Алфанумеричка ознака инструкције“, а удвојавања попут „...администратор треба да да̑ дозволу...“ без акцента при брзом читању могу деловати као погрешке. Други случај је када из склопа реченице није јасно да ли се ради о генитиву једнине или множине, нпр. „избор језика“ (једног) али „избор језикâ“ (више њих).

У оба случаја је у питању исти графички акценат, циркумфлекс, који се теоретски куца притиском алтгр+3 па самогласника. Међутим, ово често има обичај да не функционише, па се уместо тога може слободно откуцати капица (алтгр+M на српском распореду) пре самогласника:

# @ Акценат непосредно откуцан или другачије уметнут.
#. i18n: ectx: property (text), widget (QLabel, TextLabel3)
#: certgen.ui:50
msgid "Country code:"
msgstr "Кôд државе:"
 
# @ Акценат изражен комбинацијом капице и слова.
#. i18n: ectx: ... widget (QCheckBox, chkMonitorChildProcesses)
#: DisplayProcessUi.ui:41
msgid "Show the output from processes launched by this process."
msgstr "Прикажи излаз процес^а које је покренуо овај процес."

Комбинација капице и самогласника биће претворена у право акцентовано слово при градњи крајњих из радних ПО датотека.

Постављање обележивача убрзивача

Обележивач убрзивача је знак, амперсанд (&) у КДЕ-у, који се умеће испред неког слова (или броја) у поруци, како би се одредила комбинација тастера алт+<слово> (тј. убрзивач) којом се преко тастатуре може активирати виџет чију етикету порука представља. У сучељу се тако обележено слово обично даје подвучено, како би се кориснику указало на постојање убрзивача.

Као и у енглеском извору, у преводу обележиваче треба постављати на истакнута слова, нпр. прво слово поруке или прво слово неке важне унутрашње речи, како би поседовали мнемоничку вредност. Убрзивач се не поставља увек на прво слово поруке зато што више етикета у истом контексту сучеља може почињати истим словом, што би довело до сукоба убрзивача. У случају сукоба, мотор сучеља обично сам прераспореди сукобљене убрзиваче (на мање или више задовољавајућ начин), или омогући кориснику ротацију кроз сукобљене етикете узастопним притискањем истог убрзивача. Зато, сукобе у принципу треба избегавати, али није од пресудног значаја.

Пошто су чак и убрзивачи дефинисани изворним, енглеским текстом неретко сукобљени (посебно у сложеним дијалозима), а разрешавање сукоба неизоставно захтева испробавање програма у раду, општа смерница при превођењу гласи: постављати обележиваче на логична места, летимично имајући у виду неколико претходних и наредних порука у ПО датотеци (често је очигледно да се одређени низ порука јавља у истом контексту сучеља), али се иначе не оптерећивати могућношћу сукоба. Једини изузетак су неки стандардни текстови сучеља, попут наслова који се јављају у главним менијима већине програма, за које чак и појмовник даје положај обележивача (одреднице са допунским обликом мнем.), што треба испоштовати. На пример:

# @ Једна обична порука с обележивачем на првом слову.
#: shutdowndlg.cpp:402
msgid "&Turn Off Computer"
msgstr "&Угаси рачунар"
 
# @ Обележивач на другој речи, јер је носилац значења, а разложно
# @ је очекивати и још неко „Ново...“ у истом контексту сучеља.
#: kmenuedit.cpp:78
msgid "New S&eparator"
msgstr "Нови &раздвајач"
 
# @ Ова порука...
#: useractions.cpp:120
msgid "Ad&vanced"
msgstr "&Напредно"
 
# @ ...и ова, судећи по томе што су близу у истој изворној датотеци
# @ (редови 120 и 137), вероватно су у истом контексту сучеља.
# @ Зато обележивач овде изместити с првог слова.
#: useractions.cpp:137
msgid "&Opacity"
msgstr "Н&епрозирност"
 
# @ Коментар (ectx: Menu...) и изворна датотека (*.rc) указују да
# @ се ради о наслову главног менија, а појмовник за ‘View’ каже
# @ да обележивач убрзивача иде на прво слово.
#. i18n: ectx: Menu (view)
#: khelpcenterui.rc:20
msgid "&View"
msgstr "&Приказ"

Непознат пол субјекта

У изворном тексту се понекад субјекат реченице умеће при извршавању, и то посебно када се ради о комуникационим програмима (клијенти е-поште, брзи гласници...) где се често помињу саговорници. У таквим случајевима, често је у питању свршена радња, на пример „%1 wrote:“ или „%1 has joined the chat“, што на српском представља известан проблем: пол субјекта није познат, па се не може написати ни једно од „%1 је написао“ или „%1 је написала“, који би били најпримернији данашњем говорном обичају.

Два су могућа разрешења овог проблема: додавање двојних наставака, „%1 је написао/ла“, и употреба аориста, „%1 написа“. Како је општа оријентација превода КДЕ-а на језичкој економичности, без бирократских формалности и уз ослањање на све капацитете српског језика, па и оне који нису у свакодневној моди, бира се овде варијанта са аористом:

#: protocols/qq/qqchatsession.cpp:460
#, kde-format
msgid "%1 has rejected an invitation to join this conversation."
msgstr "%1 одби позив да се придружи овом разговору."
 
#: protocols/jabber/jabbercontact.cpp:340
#, kde-format
msgid "%1 has ended his/her participation in the chat session."
msgstr "%1 оконча своје учествовање у сесији ћаскања."

Молбе кориснику

У енглеском тексту корисник се често „моли“ да нешто уради, али је таква молба обично само део формалног тона обраћања корисницима. Између осталог и зато што енглески не разликује императив једнине и множине, молба чини да императив звучи љубазније. На српском није обичај да се изричу формалне молбе (императив множине већ ублажава тон), и зато их треба изостављати у преводу. Ипак, у ретким случајевима молба је права молба — нпр. када се кориснику тражи да пријави проблем програмерима — и тада је треба пренети у превод:

# @ Формална молба, која се изоставља.
#: kssl/ksslkeygen.cpp:132
msgid "Please wait while the encryption keys are generated..."
msgstr "Причекајте док се стварају кључеви за шифровање..."
 
# @ Још једна формална молба.
#: passwddlg.cpp:70
msgid "Incorrect password. Please try again."
msgstr "Погрешна лозинка. Покушајте поново."
 
# @ Стварна молба, коју треба задржати.
#: transactionstate.cpp:107
msgid "Unhandled condition. Please send a bug report."
msgstr "Необрађено стање. Молимо вас да поднесете извештај о грешци."

Идиоматске конструкције

Делови и енглеских и српских реченица умеју да буду идиоматски, језику својствени, тако да их у онај други језик није природно превести следећи исту конструкцију, без обзира на њену граматичку и значењску исправност. Чак и кад то није случај, као и иначе у преводу другачија конструкција може нешто боље стилски, функционално или економичније изразити исто значење. Следећа табела даје упоредни преглед чешћих таквих конструкција (без назнака која је идиоматска у ком језику):

Прибележавање недоумица и закључака

Током рада преводилац често дође у недоумицу како да преведе одређену поруку: шта заправо значи изворни текст, који израз да употреби, како да преведе одређену идиоматску конструкцију, како да се уклопи у стил остатка превода. Управо овај водич, појмовник, поштанске листе, претраживачке алатке, треба да помогну да се те недоумице разреше, али је често најефикасније не прекидати радни ток, већ недоумицу прибележити и касније се вратити на њу.

Недоумице треба прибележавати на један од два начина. Један начин је изван ПО датотеке на коју се недоумица односи, већ по жељи преводиоца, да би се касније на њу навратило или попричало у оквиру тима. Други, често најприроднији начин је забележити недоумицу у самој ПО датотеци, уз поруку на коју се односи. Тада треба употребити преводилачки коментар, и то по договору започет са # ? ... за питања која треба разјаснити лично или у оквиру тима, а са # >? ... за питања која, у принципу, треба разјаснити са ауторима изворног материјала (па зато на енглеском):

# @ Терминолошка недоумица, попричати у тиму.
# ? backend = бекенд, позадина, нешто треће?
#: core/chooseenginedialog.cpp:22
msgid "Backend Selection"
msgstr "Избор бекенда"
 
# @ Нејасна намера, питати централну листу, програмера можда.
# >? Why "rows" instead of "lines"?
#. i18n: ectx: property (text), widget (QLabel, label)
#: fileWatcherConfig.ui:54
msgid "Max rows:"
msgstr "Највише редова:"

Нови преводиоци слободно могу увек да користе први горњи начин прибележавања недоумице, а координатори ће већ видети да ли питање треба проследити даље, или могу сами да разреше недоумицу.

За бележење недоумица не треба користити мућење поруке, односно додавање заставице fuzzy. Ова заставица сама по себи мало говори о природи проблема, а доводи до забуне да ли ју је додао преводилац или неки аутоматски поступак (стапање, груби превод, овера). Такође, потрошачи ПО датотека (програми, претварачи) мутне поруке схватају као непреведене, односно узимају енглески извор уместо превода. Зато поруку треба ручно помутити само у изузетном случају кад се изричито жели да се превод, такав какав је, не прикаже кориснику, а за све остало користити преводилачке коментаре.

Уместо недоумице, искуснији преводилац понекад изведе закључак услед којег учини да превод немало одступа од изворног текста. То може касније неког другог преводиоца (нпр. при унакрсном прегледу, или ако се порука помути у међувремену) навести да помисли превод треба „поправити“. Да би се то избегло, такве закључке треба укратко навести у обичном преводилачком коментару, без икаквог префикса. Често би овакав закључак био од користи и другим тимовима, када га треба унапредити у предлог за издвојени коментар (#. ...) или разликујући контекст (поље msgctxt), тако што се коментар закључка започне са # >> ... и напише на енглеском. Ако је поруку неопходно раздвојити на две или више како би се могле различито превести, предлог контекста треба започети са # >! ..., и дати их онолико колико је потребно:

# @ Закључак вероватно само од локалног значаја.
# Држи кратко, на траци алатки.
#: mainwindow.cpp:279
msgid "Increase Font Sizes"
msgstr "Повећај фонт"
 
# @ Предлог за коментар или контекст.
# >> Size of the resize handle
#: modernsystem/config/config.cpp:87
msgid "Small"
msgstr "мала"
 
# @ Неопходни разликујући контексти.
# >! Unspecified priority
# >! Unspecified end time
#: incidenceformatter.cpp:439 incidenceformatter.cpp:644
msgid "Unspecified"
msgstr "ненаведено"

О стилу изван КДЕ-а

Као инспирација и почетна тачка за израду овог водича изврсно је послужио Приручник за превођење Опен-офиса (ОДТ извор), с чијим се стилским одредницама оне овде изнесене највећма поклапају. Свакако је препоручљиво прочитати га, ради стицања погледа из другог угла на исту проблематику.

* * *

У вези са аргументацијом изнетом у корист пописаних стилских смерница, није на одмет испричати један виц (ништа из њега не треба узети за историјску збиљу):

За песника Пушкина дознају пријатељи да се шета го̑ по кући, само с краватом око врата. Питају га: „Зашто идеш по кући тако, ко̑ од мајке рођен?“ а Пушкин одговара: „Тако ми најпријатније“. „Могао би неко да ти изненада сврати у госте“, пријатељи ће. „Неће, нико ми не свраћа у госте“ одговара Пушкин. „Али, знаш, није да не би могао неко...“ запињу пријатељи. „Ама, не свраћају, и тачка“, не одступа Пушкин. „Добро, ако је тако,“ предају се пријатељи, „зашто онда носиш кравату?“ Пушкин их одмери, па каже: „Ако неко ипак наиђе...“